Otrovne biljke u našim domovima: Šta svaki roditelj mora da zna

Kada deca prohodaju, prva reakcija je da se iz doma sklone svi predmeti koji predstavljaju opasnost - hemikalije, šiljati predmeti, staklene figure. Međutim, postoji jedan često zanemaren izvor potencijalne opasnosti koji se krije na našim prozorima, terasama i u vrtovima: otrovne biljke. Mnoge dekorativne biljke koje smatramo bezazlenim ukrasom zapravo sadrže substancije koje mogu biti štetne po zdravlje, a ponekad i po život, naše dece i kućnih ljubimaca.

Zašto su neke biljke otrovne?

Biljke su tokom miliona godina evolucije razvile različite mehanizme zaštite od biljojeda. Jedan od najefikasnijih je proizvodnja raznih toksina i hemijskih jedinjenja koja čine biljku neukusnom, izazivaju mučninu, oštećenje organa ili, u ekstremnim slučajevima, smrt. Iako su ljudi uzgajali mnoge od ovih biljaka hiljadama godina zbog njihove lepote, njihova toksična priroda ostaje. Svest o ovim opasnostima je prvi i najvažniji korak ka prevenciji.

11 najopasnijih otrovnih biljaka

1. Glicinija (Wisteria)

Glicinija je prelepa listopadna penjačica koja u proleće očarava velikim grozdastim cvetovima intenzivnog mirisa, obično plavkaste, bele ili crvene boje. Godišnje može da naraste i do tri metra, a neretko se viđaju čitave zgrade obavijene njenim granama. Iako je prepoznatljiva po svojoj lepoti, nosi titulu jedne od najotrovnijih biljaka. Sve njene delovi su toksični, a posebno opasne su mahune i seme. Progutavanje može izazvati teške gastrointestinalne smetnje - povraćanje, grčeve i dijareju, što može dovesti do opasne dehidracije, posebno kod male dece.

2. Naprstak ili Pustikara (Digitalis purpurea)

Ova biljka sa zvonolikim cvetovima prelepe bele, ružičaste ili ljubičaste boje čest je ukras u vrtovima. Ironija je što se upravo iz nje proizvodi digitalis, lek kardinalne važnosti za lečenje srčanih oboljenja. Međutim, progutavanje bilo kog dela ove biljke može imati kobne posledice. U blažim slučajevima javlja se mučnina, nesvestica, dijareja i grčevi. Kod težih trovanja, dolazi do poremećaja rada srca, otkazivanja krvotoka i infarkta. Nažalost, nisu retki slučajevi gde je ova biljka odnela život znatiželjne mačke ili psa.

3. Hortenzija (Hydrangea)

Česta stanovnica okućnica, hortenzija je grmolika biljka koja cvetom od juna pa sve do kraja jeseni. Odlikuje se velikim, bujnim cvetovima živih boja - beli, roze, crveni, plavi i ljubičasti - čija boja zavisi od pH vrednosti zemljišta. Zauzela je visoko mesto na listi najotrovnijih biljaka. Trovanje se ubrzo manifestuje osipom i svrabežom kože, oticanjem, mučninom i pojačanim znojenjem. Ukoliko se ne primeni hitna medicinska pomoć, trovanje hortenzijama može dovesti do kome i otkazivanja krvotoka.

4. Đurđevak (Convallaria majalis)

Ova bela biljka intenzivnog, prepoznatljivog mirisa često se sadi u vrtovima kao ukrasna. Međutim, cveće đurđevka je izuzetno otrovno jer sadrži heterozide koji direktno utiču na rad srca. Otrov uzrokuje mučninu, vrtoglavicu, povraćanje, bolove u ustima i stomaku, dijareju i grčeve. Đurđevak ima i atraktivne crvene plodove koji sazrevaju u septembru, a koji su takođe veoma otrovni. Nakon bilo kakvog dodira sa cvetom, stabljikom ili korom ove biljke, neophodno je temeljito oprati ruke.

5. Flamingov cvet (Anthurium)

Anthurium, ili flamingov cvet, je popularna tropska biljka koja se često gaji u stanovima. Prepoznaje se po sjajnim, srcolikim cvetovima koji su najčešće crvene boje, ali mogu biti i u drugim nijansama. Ipak, lepota je varljiva. Gutanje delova biljke može dovesti do izuzetno bolnih otoka i opekotina unutar probavnog sistema. Oticanje sluznice grla i jezika može biti toliko izraženo da dovede do gušenja, što predstavlja direktnu životnu opasnost.

6. Hrizantema (Chrysanthemum)

Cveće koje tradicijski ukrašava grobove tokom dana sećanja takođe je izrazito toksično. Kod ljudi dodir sa biljkom može izazvati jak svrabež kože i oticanje. Poznato je preko 100 različitih vrsta ove biljke. Zanimljivo je da je vrtlari često sade upravo zbog njenih toksičnih svojstava - zečevi i druge životinje je zaobilaze u širokom luku. Ipak, ta ista svojstva je čine opasnom za decu i kućne ljubimce koji mogu da dođu u kontakt sa njom.

7. Oleandar (Nerium oleander)

Oleandar je biljka na kojoj je otrovan baš svaki njen deo - od korena do lista i cvetova. Čak i slučajno udisanje dima koji nastaje sagorevanjem grana oleandra može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Istorija beleži brojna trovanja ljudi, često namerna. Ova zimzelena biljka, karakteristična za mediteranski region, snažno utiče na rad srca. Trovanje njome dovodi do poremećaja srčanog ritma, a može imati i fatalne posledice u obliku infarkta.

8. Fikus Benjamina (Ficus benjamina)

Još jedan čest stanovnik naših stanova, fikus poznat i kao "Benjaminovo drvo", takođe poseduje otrovna svojstva. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a mnoge od njih u dodiru sa kožom mogu izazvati iritacije, oticanje i jak svrabež. Ako dođe do reakcije, neophodno je posetiti lekara koji će prepisati odgovarajuće antialergike. Iako retko smrtonosna, ova biljka može uzrokovati izuzetno neprijatne reakcije kod osetljivijih osoba, posebno dece.

9. Azaleja (Rhododendron)

Grmovi azaleje imaju halucinogeno i laksativno dejstvo. Simptomi trovanja uključuju povraćanje, osip na koži, jaku glavobolju, zamagljen vid i opštu slabost u mišićima. Osim što je opasna za ljude, azaleja je naročito toksična za konje. Postoji više od 1,000 podvrsta ove biljke, što je čini jednom od najraširenijih, a opet potencijalno opasnih vrtnih biljaka.

10. Narcis (Narcissus)

Jedan od najlepših vesnika proleća, narcis, zauzima i mesto na listi lepih ali opasnih biljaka. Najveća opasnost krije se u njegovoj lukovici. Ako se proguta, dolazi do jakih grčeva, dijareje i povraćanja. Propratni simptomi uključuju glavobolju, mišićnu slabost i zamućen vid. Svoju toksičnost narcis duguje alkaloidima koji takođe utiču na rad srca, što ga čini dvostruko opasnim.

11. Ricinus (Ricinus communis)

Ricinus, ili ricinusova palma, spada među najotrovnije biljke na planeti. Za razliku od prethodnih, ona se ne gaji u stanu i nije čest vrtni ukras, ali je bitno pomenuti je zbog ekstremne moći njenog otrova. Seme ove biljke, ako se proguta (svega 1 do 3 semenke), može dovesti do smrtnog ishoda. U blažem obliku trovanje se manifestuje halucinacijama i nelagodnim osećajem velike žeđi.

Kako prevenirati trovanje biljkama?

Prevencija je kĺjučna i mnogo efikasnija od lečenja. Evo nekoliko praktičnih saveta:

• Edukacija: Naučite decu da ne stavljaju bilo koji deo biljke u usta i da ne beru cveće bez nadzora odrasle osobe.
• Stratetičko pozicioniranje: Držite sve potencijalno opasne biljke van domašaja dece i kućnih ljubimaca - na visokim policama, u visećim korpama ili u sobama u koje deca ne ulaze.
• Identifikacija: Pre nego što kupite novu biljku, utvrdite tačno koja je njena vrsta i da li poseduje toksična svojstva.
• Rukovanje: Prilikou nege biljaka, sečenja ili presadjivanja, obavezno nosite rukavice, a zatim temeljno operite ruke.
• Hitna pomoć: Uvek imajte pri ruci broj telefona toxicološkog centra ili hitne pomoći.

Šta učiniti u slučaju sumnje na trovanje?

Ukoliko postoji sumnja da je dete ili ljubimac progutalo deo otrovne biljke, važno je delovati brzo i smireno:

1. Uklonite ostatke biljke iz usta.
2. Pokušajte tačno da identifikujete biljku - ovo će medicinskom osoblju uveliko olakšati posao.
3. Obratite se hitnoj pomoći ili toxicološkom centru odmah. Nemojte čekati da se simptomi pojave.
4. Ne izazivajte povraćanje ako vam to nije eksplicitno rečeno od strane stručne osobe, jer to može dodatno oštetiti jednjak.
5. Pratite opšte stanje oštećenog i informište medicinsko osoblje o svim promenama.

Završne misli: Lepota sa svesnošću

Važno je naglasiti da sama prisutnost ovih biljaka u našem okruženju ne predstavlja direktnu opasnost. Generacije su odrastale uz đurđevak u bašti i oleandar na obali mora. Cilj ovog članka nije da izazove paniku ili da natera ikoga da se reši omiljenog cveća, već da podigne svest. Znanje je naš najmoćniji alat. Možemo i dalje uživati u neopisivoj lepoti azaleja, diviti se bujnosti glicinije i mirisati đurđevak, ali činiti to svesno - uz odgovarajuće mere opreza koje će zaštititi one najranjije među nama. Lepota prirode i bezbednost naših porodica nisu međusobno isključivi; oni mogu da koegzistiraju uz malo pažnje i znanja.