Sve što treba da znaš o upisu i studiranju arhitekture

Odlučiti se za studije arhitekture je veliki i važan korak. Ako se i ti pitaš da li je ovo pravi put za tebe, kako se pripremiti za prijemni za arhitekturu i kakve su šanse za posao nakon diplome, došao si na pravo mesto. Ovaj članak će ti pružiti sveobuhvatan uvid u sve aspekte ovog zahtevnog, ali izuzetno ispunjavajućeg puta.

Prijemni ispit - Ključni korak ka ostvarenju sna

Prijemni za arhitekturu je poznat po svojoj zahtevnosti i predstavlja prvu veliku prepreku koju budući studenti moraju savladati. Konkurencija je velika, a broj mesta ograničen, posebno na budžetu. Samo dobro pripremljeni kandidati imaju šansu za uspeh.

Da bi se položio prijemni, potrebno je da se pripremiš za polaganje prijemnog na sveobuhvatan način. Tradicionalno, prijemni je obuhvatao slobodoručno crtanje, testove iz matematike, prostornu logiku, a ponekad i elemente istorije umetnosti i opšte kulture. Međutim, važno je napomenuti da se format prijemnog može menjati iz godine u godinu, pa je od suštinske važnosti da se direktno informišeš na samom fakultetu o aktuelnim zahtevima.

Kako se efikasno pripremiti za prijemni?

Pripreme za prijemni su gotovo neophodne za većinu kandidata. One traju najčešće tokom čitave školske godine, a mnogi kandidati kreću sa pripremama za arhitekturu već od septembra ili oktobra. Postoje različiti načini da se pripremiš za prijemni:

• Pripreme na fakultetu: Ovo je često najbolja opcija jer omogućava direktan kontakt sa asistentima i profesorima, a takođe stičeš uvid u to šta fakultet zaista traži. Organizacija može varirati, od velikih predavanja u amfiteatru do rada u manjim grupama.
• Privatni pripremači: Mnogi iskusni profesori i arhitekte nude pripreme u manjim, intimnijim grupama. Ovakav pristup omogućava individualniji rad i pažnju posvećenu svakom kandidatu. Ove pripreme su često skuplje, ali mogu biti veoma efikasne.
• Samostalne pripreme: Uz dobru disciplinu i pristup pravim materijalima, moguće je i samostalno spremati prijemni. Ključ je u konstantnom vežbanju crtanja i rešavanja testova iz prethodnih godina.

Brojni iskusni studenti savetuju da je kombinacija ova dva pristupa - pohađanje priprema i dodatno samostalno vežbanje - najbolji put do uspeha. Takođe, bitno je pripremiti se za prijemni i psihološki, jer trema može biti veliki faktor koji utiče na konačan rezultat.

Šta te čeka na studijama arhitekture?

Studiranje arhitekture je jedinstveno iskustvo koje kombinuje umetnost, tehniku i nauku. Za one koji istinski vole ovu struku, studirati arhitekturu će biti izazovno, ali i neizmerno kreativno i zadovoljavajuće.

Studije zahtevaju ogroman angažman i posvećenost. Ovo nije fakultet gde se ispiti mogu naučiti u noći pre roka. Rad je konstantan i podrazumeva:

• Projektni zadaci (studios): Srž studija arhitekture. Ovde provodiš najviše vremena, radeći na kompleksnim projektima koji se razvijaju tokom celog semestra.
• Tehnički predmeti: Arhitektonske konstrukcije, nacrtna geometrija, statika, materijali - ovi predmeti grade tehničku podlogu neophodnu za realizaciju ideja.
• Teorijski i istorijski predmeti: Istorija arhitekture, teorija projektovanja, urbanizam - šire tvoje znanje i kontekst u kome se arhitektura odvija.
• Rad u radionicama: Pravljenje maketa je klasičan i veoma važan deo procesa učenja, koji pomaže u razumevanju prostora i oblika.
• Rad na računaru: Savladavanje programa kao što su AutoCAD, ArchiCAD, 3ds Max, SketchUp i Photoshop je danas apsolutna nužnost.

Iako je zahtevno, ono što čini studiranje arhitekture posebnim je mogućnost za samoizražavanje, rad u timu i stvaranje nečeg opipljivog i lepog. Kako jedan ispitanik kaže: "Ako voliš arhitekturu i ako upišeš zato što želiš time da se baviš, zaista nije teško studirati jer je jako kreativno i daje mogućnost slobodnog izražavanja."

Finansijski aspekti studiranja

Arhitektura spada u skupše fakultete. Pored školarine za samofinansirajuće studente, koji plaćaju značajne iznose godišnje, tu su i dodatni troškovi:

• Materijal za crtanje (hartija, olovke, markeri, boje).
• Materijal za izradu maketa (kartoni, drvo, staklo, lepkovi, specijalni alati).
• Troškovi štampanja velikih formata (plakata) za predaju projekata.
• Softver i oprema (iako fakulteti obezbeđuju licence, mnogi studenti investiraju u svoje računare).

Ovo su troškovi na koje treba biti spreman. Ipak, za one koji su na budžetu, glavni finansijski teret su upravo ovi dodatni troškovi.

Šanse za zapošljavanjem - realnost i perspektive

Ovo je verovatno najkritičnija tačka kada je reč o odluci da li studirati arhitekturu. Tržište rada u Srbiji za arhitekte je oduvek bilo izazovno.

Početne plate u arhitektonskim biroima mogu biti niske, posebno u manjim mestima. Kako jedan ispitanik pominje: "Poznajem devojku koja je završila sve u roku i zaposlila se u birou i ima platu 200e." Ovo je, nažalost, realnost za mnoge početnike bez iskustva ili veze.

Međutim, perspektive nisu crne. Mogućnosti postoje, a ključ uspeha leži u sledećem:

• Kvalitet i specjalizacija: Ako si dovoljno kvalitetna i usmeriš se ka određenoj oblasti (npr. enterijer, energetska efikasnost, održiva arhitektura), šanse za boljim poslom se povećavaju.
• Strano tržište rada: Mnogi diplomirani arhitekti svoju šansu pronalaze u inostranstvu. Zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska ili skandinavske zemlje nude znatno bolje uslove rada i plate. "Bivša cimerka moje sestre je takođe završila arhitekturu i pronasla je posao u Beču, kaže da je oduševljena i da ne planira da se vraća u Srbiju."
• Snalažljivost i preduzetništvo: Osim rada u birou, mnogi arhitekti vremenom krenu da rade samostalno, prvo na manjim projektima, a kasnije i osnuju svoje biroe. Ovaj put je teži, ali može biti i najisplativiji.
• Nastavak obrazovanja: Master studije, posebno u inostranstvu, mogu značajno da prošire kvalifikacije i otvore nova vrata.

Kao što jedan iskusan student ističe: "Kad završiš fakultet, bićeš potpuno drugi čovek od ovog sad i u skladu sa tim ćeš i da koračaš dalje. Pripravničke plate jesu male, ali ako radiš i to dobro, i one rastu, gde god živeo."

Da li sam ja za arhitekturu? - Završne misli

Ako razmišljaš da upišeš arhitekturu, postavi sebi sledeća pitanja:

• Da li sam spreman/na na godinama napornog rada i odricanja?
• Da li me zaista zanima kombinacija umetnosti i tehnike?
• Da li imam dovoljno istrajnosti da prebrodim neuspehe (na prijemnom, na ispitima)?
• Da li sam kreativan/na i volim da rešavam probleme?
• Da li sam spreman/na na mogućnost da ću možda morati da tražim prilike izvan svoje zemlje?

Arhitektura nije put za svakoga. Zahteva strpljenje, ljubav prema struci i veliku žrtvu. Ali za one koji je istinski vole, to je poziv koji pruža nezamenjivo zadovoljstvo stvaranja i oblikovanja sveta oko nas. Kao što jedan entuzijasta kaže: "Ako imaš dovoljno talenta, nema razloga da ne upišeš arhitekturu... svi su zaljubljeni u svoj posao."

Dakle, ako osećaš da je ovo tvoj poziv, pripreme za prijemni su prvi korak. Budi uporan/na, istrajan/na i hrabar/ra. Sreća zaista prati hrabre.